Foto: Amer Tikveša
Demonstrantima su se pridružile i dvije Editine i Selmine kolegice, uplakane. Prišla im je televizijska ekipa da uzme izjave, odbile su. U razgovoru s jednom od demonstrantica rekle su da se plaše davati izjave i kritikovati sistem. Na pitanje da li se plaše hodati ulicom, jedna od njih je odgovorila: „Plašim se i hodati i govoriti.“
Ubrzo nakon skupa studenti i studentice Filozofskog fakulteta su na mjestu pogibije kod Zemaljskog muzeja odali počast kolegicama. U njihovom društvu bila je i nekolicina profesora, dekan fakulteta te rektor univerziteta.
„Izgubili smo dvije krasne studentice, dva ljudska života. Zapravo, ovo je samo jedna gesta, prva u nizu, da se prisjetimo i obilježimo mjesto na kojem su stradale naše studentice. Protestiraćemo večeras zajedno s građanima ispred Zemaljskog muzeja, a zapravo u našoj tuzi ne možemo više ništa kazati. Nećemo govoriti o odgovornima, sve do večeras. Ovo je tužan dan za Odsjek za psihologiju, prekinuti su životni ciljevi, mladost, koja je samo sanjala i ništa drugo“, rekla je šefica Odsjeka za psihologiju.
Rektor Univerziteta u Sarajevu Rifat Škrijelj dotakao se i pitanja odgovornosti uputivši „poziv zvaničnim organima da konačno stanu u kraj divljanju na sarajevskim ulicama i da one koji to rade na ulici tretiraju u skladu sa zakonom“.
Dekan Filozofskog fakulteta Salih Fočo je govorio o samom karakteru i organizaciji skupa: „Pitali su koji je najbolji način da odaju počast svojim kolegama. Bili su svi šutljivi i plačni. I mi smo zaista došli da šutnjom odamo počast našim dragim kolegicama koje su stradale sinoć. Studenti su šokirani, a ovo je najbolja poruka svim strukturama vlasti da rade svoj posao.“
U javnosti nisu rijetki glasovi koji o sinošnjoj nesreći govore u kontekstu opšteg nezadovoljstva i stanja u društvu.