Nacrt zakona dostupan na stranici Skupštine KS nije, u najkraćem, user friendly. U posvemašnjoj dostupnosti tzv. alata za čitanje teksta, koji omogućavaju pretraživanje, predlagač se odlučio da javnosti dostavi fotografisane stranice. Teško je razumjeti tu odluku: ako je postojao nekakav strah da bi se tekstom manipuliralo i tako falsifikatom doveo dio javnosti u zabludu, on je bio iracionalan. U zabludu se može dovesti i ne manipulirajući originalom. A osim toga, mogla se uz ovaj fotografisani tekst, koji bi valjda trebalo da bude nekakav etalon, dati i pretraživa verzija.
Bez toga je osoba koja analizira tekst u nepovoljnom položaju.
Npr., kad čitajući nacrt naiđe na stavku „direktor škole“, tj. „organ rukovođenja u školi“, pa među uvjetima za izbor i taj da „posjeduje licencu/certifikat za obavljanje poslova direktora“ – naravno da mu se upale lampice: o kakvom se certifikatu radi? Toga u prošlom zakonu nije bilo.
(Da stvarno želi kvalitetnu povratnu informaciju, predlagač ne bi prijedlog objavio samo u pretraživom formatu, nego i u tri kolone: u prvoj važeći zakon, u drugoj novi, u trećoj napomena: šta se i zašto promijenilo.)
U normalnim procedurama, koje osmišljavaju i vode dobronamjerni i u sebe sigurni ljudi, sad bi ovom zbunjenom analitičaru bilo omogućeno da u pretraživač upiše licenc... ili cert... i vidi gdje ima, ako igdje ima, objašnjenja. Ali pošto se pisanjem zakona uglavnom bave amaterski lovci u mutnom, takve olakšice nema. Tražiti pješke dugo je i zahmetno, pažnja popusti, uvijek ostaje klica nesigurnosti da se možda bitna stvar nije ugledala, pa se u toj sumnji lako i odustane. Proglasi se stvar nebitnom, i čita dalje.
Iskusan čitalac ovih pravnih skalamerija zna, međutim, da bi nekakvo objašnjenje trebalo pisati i u dijelu dokumenta koji se zove Obrazloženje. Tu predlagač obrazlaže zašto uopšte donosi novi zakon, a onda i zašto se odlučio za pojedina rješenja. Zašto se dakle, odlučio da u uslove za izbor direktora osnovnih i srednjih škola ubaci certifikat, i šta mu to uopšte dođe.
I evo, u dijelu četrnaest, organi upravljanja, ima nešto. Ura!
Ima ovo: „Novina u ovom prijedlogu je obaveza posjedovanja licence/certifikata za obavljanje poslova direktora koju izdaje institut.“
To je to. Nema više. Pri tome, i taj je institut jedna komična stvar, smišljena i snesena u gnijezdo dotučenog PPZ-a; uhljebitut nekakav. Eto, znamo ko certifikat izdaje, ali ko ga pravi, kako ga pravi, zašto ga pravi, to ne znamo. To, međutim, neko zna, jer ne bi to gurao ovako hinjski u zakon. Ali, pošto mu motivi očito nisu čisti, i dalje ne znamo. Uredu, možda ne može sve stati u zakon (iako može, jer ima detalja i sitnica koje bi više smisla imale napisane na zidu školskog toaleta), ali bi inicijativa ipak morala negdje biti obrazložena. Ako već ne u zakonu, onda u nekoj stručnoj studiji koja pokazuje šta bi se tim certificiranjem dobilo. Tu bismo onda najzad saznali i šta bi to certificiranje bilo.
U međuvremenu, internetski pretraživač na upisan pojam certificiranje direktora izbacuje ovo: „Direktor Agencije za certificiranje halal kvalitete u BiH“, i dalje uglavnom slično...
Novi pokušaj: certificiranje direktora škole: tu je na prvom mjestu „Međunarodna certifikacija plesnih studija“...
Idemo još jače: certificiranje direktora škola u Kantonu Sarajevo. Evo ga: „Zakon o osnovnom odgoju i obrazovanju KS ... nedostaje ̶c̶e̶r̶t̶i̶f̶i̶c̶i̶r̶a̶n̶j̶e̶.“
Očajnički pokušaj: ministarstvo obrazovanja KS certificiranje direktora škola... Ništa.
Ostaju kuloari, kao provjerena bolja alternativa informacionim tehnologijama u službi transparentnosti aktuelnih politika... Stranački, skupštinski, direktorski, nastavnički...
Šta li će se pojaviti na ekranu ako upišemo minder demokratija?
