Nekoliko je zastupnika na bojažljivo pitanje šta sada radi Prosvjetno-pedagoški zavod, tj. zaposleni u njemu, dobilo odrešit odgovor: isto što i do sad – obilaze i nadziru, uglavnom.
To bi pepezjalci trebalo da rade s jasnim ciljem – da kvalitet nastave bude bolji – ali sve što mogu, i sve što uglavnom rade, jeste da gnjave nastavnike i direktore insistiranjem na birokratskim i uglavnom anahronim začkoljicama. Od toga ne mogu ništa ni bolje ni više, jer ili više ne znaju ili bolje ne smiju. U svakom slučaju, šta i koliko oni znaju, o tome javnost malo zna, jer se ti savjetnici ne pretržu baš previše da objavljuju stručne članke ili ne daj bože knjige. Ako bi neki radoznalac, npr., poželio da provjeri kakve kompetencije za mjesto šefice zavoda ima direktorica Nihada Čolić, onako kako to može saznati, recimo, na sajtu PPZ-a Republike Srpske, ostaće u blaženom neznanju. Zar ne bi bilo pošteno, kad već nije obavezno, da ljudi koji ocjenjuju druge i sami budu u istoj poziciji?
Teško je prihvatiti istinu da agilna šestorka efikasno posprema upravne odbore konvertibilnih javnih preduzeća, hrabro rekonstruiše zapušteni GRAS i Vodovod, sprema se da buši Hum i spaja Vogošću s Avazovim šoping-centrom, a, eto, vezane su joj ruke kad treba napraviti inventuru u zakržljalom PPZ-u. Niko od zastupnika nije doveo u pitanje opravdanost osnivanja Instituta za preduniverzitetsko obrazovanje, još jedan Marjanovićev elegantni projekat gradnje na trulim temeljima. Niko od zastupnika nije postavio najprostije pitanje: kako je moguće da se ne zna zašto je PPZ godinama zapuštan i na kraju devastiran, ko je vodio i zašto takvu politiku, i zar zaista najbolje što trust od 29 vladajućih mozgova može jeste da sve pusti niz vodu.
Juče: Ajtizacija, prekjuče: Jedno ili dva ministarstva, a u prethodnim danima: Istorijska sjedeljka, Kulikularna reforma, Zakon u kukuruzu. Sutra: Odjava.
