U Srbiji se ponovo digla moralna panika. U toku je održavanje međunarodne manifestacije Evroprajd, a MUP je iz navodno bezbednosnih razloga zabranio tradicionalnu završnu šetnju.
Već neko vreme desničarske političke partije i organizacije oštro se protive Paradi ponosa ističući da se tihoj većini običnih srpskih pravoslavaca paradom nameću nekakve izopačene zapadne vrednosti.
A gde je zapad – tu je i Putin. Na kontraprotestima desničara, kolokvijalno i pogrešno nazvanim litijama, nose se ikone, transparenti o Kosovu i slike ruskog predsednika i agresora. Neki komentatori sumnjaju da iza određenih organizacionih grupacija zaista stoje ruske službe. Bilo kako bilo, svaka nova šetnja je sve brojnija, a procene govore da je na onoj s početka septembra bilo par desetina hiljada ljudi.
Borba se, međutim, ne vodi samo na ulici. Desničari koriste sva raspoloživa sredstva i napadaju sve što prethodno označe proizvodom gej lobija i rodne ideologije. Jedan od glavnokomandujućih litijaša, lider parlamentarne partije Dveri Boško Obradović, na konferenciji za novinare održanoj poslednjeg dana avgusta u Skupštini Srbije pokazao je javnosti isečke iz tri udžbenika biologije za 8. razred osnovne škole. U udžbenicima se objašnjava razlika između biološkog pola i rodne pripadnosti. Kaže se još da postoje osobe kod kojih se biološki pol ne poklapa sa rodnim identitetom, te da se one ponekad podvrgavaju određenim vidovima terapije (hormonska ili hirurška terapija) kako bi promenile pol.
Za Dveri je problematično to što Ustav Srbije ne poznaje kategoriju roda i rodnog identiteta. Samo pominjanje reči rod pripadnicima ove parlamentarne stranke sugeriše da se aktivno radi na propagandi homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima, zaobilazeći Ustav i zakone Srbije.
Tri dana nakon skupštinskog nastupa Obradović je na Tviteru pozvao sve roditelje koji veruju u Boga i prirodnu porodicu, poštuju veru, tradicionalne i porodične vrednosti da iscepaju 172. stranicu udžbenika za istoriju izdavačke kuće Klet. Tamo piše sledeće: LGBT društveni pokreti su oni društveni pokreti čiji se aktivisti i aktivistkinje zalažu za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba (otuda skraćenica LGBT), koje su često društveno izložene veoma široko rasprostranjenoj diskriminaciji. Pored teksta je zastava duginih boja i objašnjenje: Zastava duginih boja, poznata kao zastava LGBT ponosa, simbol je LGBT društvenih pokreta.
Pritisak se isplatio. Poslednji kontraprotest pred početak Evroprajda održan je u nedelju, 11. septembra, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, pod nazivom Svenarodni moleban za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu. Moleban je služio patrijarh Porfirije i kao Obradovićev glasnogovornik upozorio da se u udžbenicima ispod žita daleko od očiju javnosti pojavila lekcija koje propagiraju rodnu ideologiju. Tražimo od nadležnih organa da se odmah iz upotrebe povuku svi udžbenici. Na stranu sad što su osporavani udžbenici više od godinu u upotrebi. Ministar u tehničkom mandatu Branko Ružić reagovao je već sutradan. Zbog polemike koja je u proteklih nekoliko dana prisutna u javnosti, a odnosi se na sadržaje udžbenika biologije za osmi razred, zahtevao sam da se Nacionalni prosvetni savet ponovo izjasni i da svoju stručnu ocenu o tome da li je takav program u skladu sa naučnim teorijama koje prihvataju i po kojima rade biološki fakulteti, da li se i kroz njih odražava nacionalni interes, i pre svega, da li je to u najboljem interesu po obrazovanje naše dece.
Recimo to odmah, razgovor o rodu zaista nije u nacionalnom interesu, ukoliko nacionalni interes definišemo kao interes nacionalnih političkih i verskih elita. Da je Ružić mislio na čitavu zajednicu, a ne samo na one koji njome upravljaju, pozvao bi se na javni ili opšti, umesto na nacionalni interes. Nije to učinio i nema razloga da nacionalni interes tumačimo drugačije. A u interesu pomenutih nacionalnih elita je da se hijerarhije i raspodela moći nipošto ne preispituju. U najboljem slučaju, o društvenim i političkim hijerarhijama treba govoriti kao o prirodnim nužnostima, a u najgorem, preskočiti pitanje. Priča o rodu bavi se upravo razumevanjem i preispitivanjem društvenih odnosa, te raspodelom resursa i moći koja se hoće legitimisati pozivanjem na tobože neoborive istine, čime se u stvari skrivaju i zataškavaju diskriminacija i izrabljivanje. Zato se vladajućima na svaki pomen roda diže kosa na glavi od ljuljanja tla pod nogama.
Kako je u čitankama ispričana ta priča drugo je pitanje, i o njemu drugom prilikom. Za nas je ovde važno da sve dok se koncept roda bavi problemima izrabljivanja i dominacije, a bavi se, on mora biti od koristi svakom društvu koje se zasniva na načelima jednakosti i nediskriminacije. Ako je pak društvo autoritarno, rod je koristan makar onim članovima zajednice koji trpe izrabljivanje i ugnjetavanje po bilo kojoj osnovi. A takvih je, nažalost, u Srbiji mnogo. I baš toj tihoj većini, u čije ime govore desničari, razumevanje roda i rodnih uloga bilo bi dragoceno.
Ako je očekivano da se režim i verski poglavari roda gnušaju jer im razgovor o njemu zaista ne ide u prilog, navodno ljuti opozicionar Obradović morao bi biti oprezniji. Naravno, pod uslovom da mu je do potlačenih i ugnjetenih zaista stalo. Što je upitno. Obradoviću ne smetaju samo rodne interpretacije moći, on se protivi i pukim istorijskim činjenicama koje govore o borbi za bolji i pravedniji svet. On poziva da pocepamo stranicu udžbenika na kojoj naprosto piše definicija LGBT društvenih pokreta. A stranica se, znamo to, ne može pocepati. Da bismo naudili zastavi duginih boja mora nastradati čitav list.
Jedna od autorki udžbenika, Sanja Petrović Todosijević, poručuje Obradoviću da se na istom listu nalazi i čuvena rečenica Martina Lutera Kinga: Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti ono u šta veruje: da su svi ljudi po rođenju jednaki. Možda to na kraju krajeva i nije san našeg poslanika.
Siguran sam da većina ipak sanja Luterove snove. Potlačenih je jako puno. Nisu ugnjetene samo žene, seksualne i etničke manjine. Srbija ima višu nejednakost u raspodeli dohotka nego bilo koja zemlja Evropske unije. Pola miliona žitelja živi u apsolutnom siromaštvu. U takvim okolnostima mnogi ljudi imaju utisak da gube tlo pod nogama i osećaju se anomično i izolovano. U potrazi za rešenjem okreću se crkvi, tradiciji, naciji i čvrstim identitetima. Oni koji su ih osiromašili sada ih uzimaju u naručje. Istinska opozicija morala bi ponuditi drugačiji put, put istine i emancipacije. Razgovor o rodu zato nije teret, već savršena prilika.
