Profesor: Dobar dan, jeste li postavili kameru tako da vas vidim za stolom?
Kanita: Koliko mora da bude udaljena kamera od stola?
Belma: Ne čujemo vas ništa...
Profesor: Kažem, jeste li postavili kameru tako da vidim samo vas sa papirom i olovkom za stolom? Sklonite sve sa stola. Samo papir i olovka!
Tarik: Možemo li pušiti tokom ispita?
Bisera: Mama, izađi na terasu, vidiš da imam ispit!
Kanita: Koliko imamo vremena?
Profesor: Standardno, dva sata. Jesmo spremni?
Danijela: Šušti mi. Ništa vas ne čujem.
Demir: I meni.
Goran: Ni ja.
Ismar: Haloooo?
Kanita: Pogasite svi mikrofone. Nek samo profesor govori.
Profesor: Bez obzira što je vanredna situacija, naša dužnost je da održimo polusemestralni ispit. I meni je ovo prvi put da...
Tarik: Profesore, svaka Vam čast! Jeste Vi ovo smislili ili Ministarstvo?
Goran: Ministarstvo, misliš UNICEF?
Kanita: Ovo je sve smislio naš dragi profesor koji je uvijek...
Profesor: Nemojte da zloupotrebljavate situaciju. Očistite sav prostor oko sebe!
Damira: Kod mene je nana tu. Nemam je gdje. Niko od ukućana ne priča s njom mnogo, mislim da je i zaboravila govoriti. Dok bi nešto šapnula prošao bi mi život, a kamoli ispitni rok.
Profesor: Ne bih volio da me tjerate da u određenom trenutku tražim da napravite krug kamerom oko sebe da vidim imate li kakvih pomagača naokolo! Lijepo sve pripremite, pa da počnemo!
Bisera: Ja sam jedva kameru uglavila između knjiga. Ako je pomjerim, ne uglavi je ni Tito više!
Demir: Čuj Tito, valjda Alija?
Dalila: 'Ajmo svi da ispričamo i kako smo kakili danas, ako je ikako moguće!
Sanja: Drage kolege, samo da naglasim: moj sin u drugoj sobi prati online nastavu, pa ako budete čuli neko pjevanje, ima čas muzičkog.
Danijela: Moj ima tjelesni. Ako nešto padne, rade kolut naprijed.
Kanita: Molim vas, hoćemo li se uozbiljiti, da počnemo što prije. Džabe gubimo vrijeme...
Profesor: Žao mi je što je ovako, ali nemam drugog načina nego da vas ovako preko kamere nadzirem tokom ispita.
Dalila: Nadzirete? Pa nismo u zatvoru.
Profesor: Niste, ovdje ste slobodnom voljom jer želite da pokažete koliko ste vrijedno radili u prethodnom periodu, zar ne?
Nekoliko studenata se nasmije.
Zvuk Vibera.
Profesor: Molim vas isključite sve ostale tonove. To je valjda jasno?
Damira: Samiraaaa, popravi kosu! Vidi ti se bubica.
Smijeh.
Damira: Oprostite, to je moj mlađi brat! Pravi se opet pametan!
Kanita: Mogu li ja u drugoj grupi da polažem? Ovdje je užasna konekcija. Koliko nas je uopšte ovdje?
Tarik: Na Zoomu manje šušti. Hajmo se tamo prebaciti!
Haris: I ja sam govorio da je bolji Zoom od Skypea.
Belma: Ja vas ništa ne čujem.
Samira: Ljudiiiii, uozbiljite se! Ionako me pere nervoza pred ispit, još ste mi samo vi trebali sa vašim debilnim komentarima.
Kanita: Vi kao da nikad niste polagali ispit, ušutite već jednom da počnemo!
Ismar: Prvi put na ispit s kamerom!
Smijeh.
Tarik: Aaaaa.
Demir: Hajte već jednom!
Danijela: Ja ništa ne čujem, ljudi.
Tarik: Zamisli kako tek nećeš čuti kad čuješ ispitna pitanja.
Kanita: Ljudi, mogu li ja nešto da predložim?
Demir: Hajde jučer!
Kanita: Ugasite svi audio osim profesora, nek već jednom kaže pitanja, da možemo početi.
Danijela: Bravo!
Samira: To, kraljice!
Ismar: Nek si im rekla!
Haris: #najjači smo
Goran: Treba da budemo presretni što ovako polažemo ispit! Mogli smo ko studenti psihologije iz Zagreba odgovarati s povezom preko očiju.
Danijela: A kako ćete, profesore, pregledati ovo što napišemo?
Profesor: Uslikat ćete mi i poslati radove!
Haris: A kako znate da nećemo drugi rad uslikati.
Profesor: Podijelit ću na kraju svakome šifru, koju ćete dopisati pored rada i poslat ćete mi papire sa tom šifrom iste sekunde čim je dobijete.
Danijela: Samo da naglasim, kod mene nije baš najbolja kamera, tako da...
Demir: Samo da naglasim, dobra ti je kad se trebaš slikat' za Instagram!
Goran: Molim vas, hoćemo li početi?
Profesor: Tijana, gdje to gledate?
Tijana: Pravo u kameru, kako ste i rekli, profesore. Kunem se!
Profesor: Stalno se vrpoljite i gledate nešto iznad kamere.
Goran: Šta je ovo, Big Brother, bokte!
Danijela: Jeste, i ja sam je vidjela!
Tijana: Ma nek si me ti vidjela!
Ismar: Aaaa. Hoćemo li više početi?
Sanja: Mama, moram da kakim...
Sanja: Idi kod tate, mama je na ispitu.
Profesor: Tijana, molim Vas gledajte odsad samo u papir ispred sebe! Kao i svi! 'Ajmo sad, na tri-četiri brzo svi oborite glavu! To je znak da ste me čuli i da počinjemo. Tri-četiri...
Haris: Šta, sad se igramo dan-noć?
Kanita: Meni je odavno pao mrak na oči.
Belma: Ja ništa ne čujem.
Haris: Ama, zalegni više!
Danijela: Ja odustajem. Ne mogu ja ovo, pa makar obnovila godinu.
Goran: Super, jedno manje!
Goran: Hoće li još neko da odustane kako bismo imali stabilniju konekciju?
Belma: Ljudi, naviknite se! Ovako će nam biti do kraja školske godine.
Tarik: Ako ne smisle nešto pametnije!
Belma: Ko da smisli, jadan ne bio!
Goran: #budibogsnama
Kanita: Molim vas, naš profesor se stvarno potrudio da makar nešto smisli. Drugi nisu držali ni predavanja, a kamoli će ispite.
Danijela has left the chat.
Goran: Jeee, evo još jedno manje...
Tarik: Je l' sad čekamo da nas ostane samo petero, pa da počnemo, ili?
Tarik: Profesore???
Haris: Pobjeg'o i profesor.
Smijeh.
Profesor: Tu sam, jedva čekam da prođu dva sata. Poslao sam vam još prije pet minuta ispitna pitanja na četu.
Demir: Jesu l pitanja od prošle godine, upsss!
The message has been deleted.
Sanja: Koliko još imamo vremena?
Goran: ZAVEŽITE SVI!!!!!!!!
Haris: ISPIT JE POČEO!
Tišina. Studentice i studenti odgovaraju na ispitna pitanja. Profesor malo-malo pogleda na sat. Prošlo je tek dvadeset i pet minuta. Približi se i kao pod lupom posmatra studente na ekranu. Za njega svi prepisuju, dok se ne dokaže drugačije. Skenira jedno po jedno! Najednom vrisne.
Profesor: Tijana, opet se vrpoljite i gledate iznad kamere!
Tijana: Nisam, stvarno, profesore. Tako gledam.
Profesor: Pokažite mi ko je još tu! Brzo. Napravite krug oko sebe kamerom, odmah!
Tijana: Profesore, Vi sad zalazite u moju privatnost. Tražite da vam pokazujem doslovno svoj veš koji se suši u sobi. To stvarno nije uredu!
Profesor: Vi mene ismijavate! Gori sam ja što uopšte održavam ispit! Tako mi vraćate, baš vam hvala!
Kanita: Profesore, smirite se!
Belma: Vidi šta si uradila.
Goran: #budibogsnama
Sanja: Ljudi, meni je ovaj april zadnja nada da izvučem godinu.
Goran: To govoriš već treću godinu zaredom.
Sanja: Pa trudim se!
Goran: Nije dovoljno truditi se samo da položiš ispit, nego možda nešto i znati. Ha ha!
Haris: Dajte ba ljudi malo razumijevanja za sve, za cijelu situaciju, profesora, nas. Radimo u nenormalnim uvjetima!
Tijana: Evo, neću više dignut' glave od papira do kraja, ako je fol u tome.
Ismar: Ma, nismo se mi studenti nikad znali držati skupa! Eto u tome je sav fol!
Tišina. Studenti pišu ispit. Profesor pali cigaretu. Namješta se u neudobnoj fotelji! Skenira studente na ekranu. Prolazak vremena broji ispušenim cigaretama. Tek četiri! Odjednom se trzne.
Profesor: Ismare, zacrnili ste se! Šta se dešava?
Kanita: Prepisuje profesore 100%!
Sanja: Možda mu je samo loša konekcija!
Profesor: Ismare?
Ismar: Tu sam, ne znam šta se dešava. Kod mene sve normala!
Profesor: Ako još jednom neko izgubi konekciju, izbacit ću ga sa ispita!
Profesor zadovoljno puši. Srkne gutljaj kafe. Približi se ekranu. Promatra studente na ekranu kao doktori ovih dana snimak pluća. Ne diše!
Zvuk upaljača. Paljenje cigarete.
Profesor: Rekli smo da nema pušenja!
Tarik: Pa i Vi pušite.
Profesor: Drugo je to!
Kanita: Sad više nego ikad ne biste trebali pušiti. Niko!
Goran: ZAVEŽITE!!!!!
Profesor: Šta se, Aldijana, Vi sve vrijeme smijuckate?
Aldijana podigne glavu, gleda u profesora. Tresu joj se ramena. Suzdržava se od smijeha. Ne može više da izdrži. Prsne smijeh kroz usta. Profesor je gleda strogo. Aldijana se uozbilji. Profesor procijedi kroz zube...
Profesor: Još sat vremena!
Dalila: OJJJ, MAJKO DRAGA, KO ĆE OVO DA IZDRŽI...
Tišina. Svi pišu. Niko ne progovara. Vrijeme prolazi. Profesor se trzne na zvukove muzičke skale koji dolaze sa računara jedne studentice.
Sanja: DO RE MI FA SO LAAAA
Sanja: To je moj sin sa muzičkog, pardon!
Nastave svi da šute. Pišu. Profesoru je ova fotelja jako neudobno. Trebao je uzeti onu iz spavaće. Još ne može nikako ni da ustane i protegne noge, te sije strah među prepisivačima landaranjem po učionici tamo-amo. To mu baš sad nedostaje! Sve bi dao da može nekome teatralno oduzeti dvolisnicu i izbaciti ga vani jer prepisuje. Trzne se! Mora i sad ostati dosljedan. Sigurno neko prepisuje, samo on to ne vidi! Ipak je on čuveni profesor kod kojeg nikad niko nije uspio prepisati ni zarez.
Haris: Koliko još vremena imamo?
Profesor: Pola sata!
Kanita: Kad prijeeee! Aaaa.
Belma: Možemo li se napiti vode?
Tarik: Ne počinjite opet sa glupim pitanjima! Taman smo se umirili malo.
Haris: Profesore, kada ćete nam podijeliti šifre?
Belma: Ko da smo u ludari, bokte.
Profesor: Na kraju ispita, evo ostalo je još 20 minuta.
Plač bebe.
Goran: Šta je sad ovo, bokte?
Zuhra: To je moja beba.
Ismar: Ušutkaj je već jednom!
Zuhra: Gladna je, izgleda.
Ismar: Daj joj sisu onda.
Kanita: Tobejarabi, sisa nasred ispita! Nemojte, molim vas.
Smijeh.
Dalila: To je samo sisa!
Belma: Neka nahrani dijete da možemo svi na miru raditi.
Profesor: Kolegice, ima li Vam neko s bebom?
Zuhra: Ima, muž je tu. Ne znam što sad plače. Joj!
Belma: Nek izdrži još dvadeset minuta.
Beba počinje sve više da plače.
Haris: Isključite zvuk ako vam smeta!
Profesoru je sve neugodnije. Ne zna šta da radi. I njega jako iritira zvuk bebe. Sada se i ona našla da pokvari koncept njegovog ispita. Sve se urotilo protiv njega ovih dana!
Profesor: Kolegice, uzmete bebu u naručje! Važnije je njeno zdravlje nego pišljivi ispit!
Zuhra: Neće joj ništa biti ako malo i zaplače. Neka profesore, nema veze.
Profesor: Uzmite kad vam kažem!
Prestaje bebin plač.
Goran: Falim te bože!
Profesor: Kolegice, uzmite bebu u naručje!
Zuhra: Evo prestala je, profesore!
Dalila: Aman, uzmi više bebu, vidiš da neće da prestane dok je ne uzmeš.
Zuhra: Prestala je, evo.
Profesor: Koleginice, pokažite mi bebu!
Zuhra: Molim?
Goran: Ovo je zanimljivije od Zadruge ocam!
Profesor ustaje sa stolice. Viče!
Profesor: Napravite krug kamerom oko sebe ili mi pokažite bebu!
Djevojka ustaje od stola. Svi su prestali da pišu ispit. Gledaju šta će se desiti. Profesor u glavi već ima spreman monolog kako su studenti bezobrazni, kako ništa ne rade, kako se izvlače, kako se koriste svim i svačim. Kako im više ništa nije sveto.
Goran: Ima li bebe?
Haris: Je l' je uzela?
Djevojka ulazi u kadar s bebom u ruci. Gleda u profesora zadovoljno.
Profesor: Jao, što je slatka. Koliko joj ima? Nisam ni znao da ste se, kolegice, porodili!
Goran: PROFESOREEEEEE! ISPIT JE.
Profesor: Jao, što je medena!
Kanita: Đe je beba, dajte da vidimo i mi bebu!
Tarik: Upalili ste sad svi audio, sjebat će nam se, mislim pokvarit će nam se konekcija.
Belma: Aman, radim ispit!
Danijela: Ja ništa ne čujem...
Kanita: Jao, što je divna beba!
Zuhra se igra s bebom, koja maše svima na kameri ručicom.
Profesor: Aaaa, kako je divna!
Sanja: Ja ništa ne čujem...
Belma: Koliko još do kraja...
Ismar: Opet mi šušti.
Kanita: Ne čujem vas.
Demir: Halo, halo?
Sanja: Profesore?
Call ended 1 h 27 m 30 s
Puče veza!
Profesor za sebe: Huh, konačno! Da li da ih opet pozovem? Ili? Hm, ostalo je još trideset minuta... Nisam im ni šifre podijelio... Joj, tek sad koriste situaciju i prepisuju ko ludi! Šta da radim??? Hm, čekaj, malo! Joooj, još i ova sva tehnologija koja šteka, a nigdje nikakvog dopisa niti inicijative od zvaničnih organa. Većina kolega nije ni održala ispit, šta ja onda izmišljam? Vazda ja najpametniji. Ko hoće naučit će, ko neće džaba i povez na očima. Je li suština ispita ko će prepisati, a ko ne, kad već sutra možda neću imati nikog da lovim, kad pod uticajem pandemije na ekonomiju BiH mladi ne budu imali više nijedan razlog da ostanu ovdje?
