Ključna reč ovog meseca je SMERNICE. Ministarstvo prosvete Republike Srbije je taj dokument prvo dostavilo medijima, pa tek onda školama. Takva nas praksa prati već nekoliko godina. U junu ove godine predavali smo planove, dogovarali poslove oko probne mature, popunjavali tabele, za koje nam je dva sata kasnije javljeno da su pogrešne, da treba popuniti druge, a onda smo se dovukli nekako kućama i u kasnim popodnevnim vestima čuli da se školska godina prekida početkom sledeće nedelje i da imamo još samo dva radna dana. Onda su počeli da luduju mesindžeri, vajber grupe, školski mejlovi. Đaci i roditelji su postavljali mnogo suvislih pitanja, a mi smo im odgovarali da znamo isto koliko i oni i da se nadamo da će vest posle večernjeg dnevnika, najkasnije ujutru, biti demantovana. Ujutru smo svi čupali kosu i smišljali kako da ublažimo posledice nerazumne odluke.
Krajem avgusta sve se dešava po istoj matrici. Roditelji pitaju suvisla pitanja, a u skoro svakoj rečenici je reč smernice.
Prva sednica Nastavničkog veća za srpski jezik i književnost u gimnaziji u kojoj radim okupila je devet profesorki književnosti, od kojih je jedna direktorka škole. Ukupno 188 godina radnog staža. Sve su polagale metodiku i pedagogiju, prošle hiljade sati stručnog usavršavanja. Pošto to nije dovoljno, pridružuje se pedagoškinja da nam PROTUMAČI SMERNICE. Podseća na Pitiju koja u sumpornoj magli, omamljena, gleda u smernice kao u omfalos i izgovara dvosmislene rečenice. Pa vi tumačite kako vam volja.
Na sednici Nastavničkog veća održanoj sedam dana ranije ni reči o tom dokumentu. Tada je još postojala varljiva nada da će nas radost usmeravanja SMERNICAMA mimoići. Ispostavilo se samo da dokument još nije stigao u škole. Mediji su već uveliko potrošili tu temu i bacili se na glodanje neke druge koske. Dokument koji se zvanično zove СМЕРНИЦЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ И РЕАЛИЗАЦИЈУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ У ШКОЛСКОЈ 2023/2024. ГОДИНИ, a na čijem dnu piše: Број: 611-00-01640/2023-03, Beograd 17. avgust 2023., sastoji se od osam strana opštih mesta i ponavljanja onoga što se u školama već godinama radi, uz dodatke zbunjujuće do mere da ni 188 godina radnog staža, ni uputstva PP službe ne pomažu previše.
Od škola i nastavnika se traži:
- Први наставни дан школске 2023/2024. године организовати кроз разговор и упознавање ученика са планом рада у првим недељама нове школске године. (To se u našoj školi uvek radilo, govorilo se o planu rada bar prvog polugodišta. Šta ćemo reći za prve dve nedelje septembra, još nikom nije najjasnije.)
- Наставу у недељи од 4 - 8. септембра 2023. године реализовати као тематску наставу, у оквиру које се могу остваривати радионице и друге активности усмерене ка неговању вредности међусобног поштовања, сарадње и солидарности, уз уважавање различитости.
- У недељи од 11-15. септембра 2023. године спровести иницијално процењивање у оквиру обавезних предмета и изборних програма, како би се на основу добијених резултата планирао образовно-васпитни рад у складу са постигнућима ученика.
Uputstva su dopunjena jednom tabelom. Sve ostalo ispisano na osam strana zapravo je nizanje onoga što se u školama već zna, postoji u dokumentima i ništa nije novo, ali je zatrpano rečima samoevaluacija, postignuća, etos, identitet, vrednosti, kompetencije i sl.
Sastanak stručnog veća trajao je nešto manje od dva sata. U prvih deset minuta su dogovoreni svi poslovi koje ćemo obaviti u narednoj godini, a onda smo se do kraja vrteli u krug pokušavajući da shvatimo šta od nas traži Ministarstvo koje na kraju SMERNICA kaže:
Посебан нагласак током ове школске године је на развоју позитивних људских вредности, унапређивању односа заснованих на поштовању, сарадњи и солидарности уз уважавање различитости.
Zašto samo ove školske godine? Zašto se poštovanjem, saradnjom, solidarnošću i uvažavanjem različitosti ne bavimo tokom cele godine? Može li se to postići ako je ovo zadatak samo za prvu nedelju? U SMERNICAMA se kaže da tokom prve septembarske nedelje treba pratiti tematske dane којi ће подразумевати интерактивне методе рада, остваривање наставе кроз различите приступе (интегративна, амбијентална, пројектна настава и друго), међупредметно повезивање, а све уз уважавање индивидуалних карактеристика и могућности сваког ученика. Zašto samo prve nedelje, a ne tokom cele školske godine? Ubrzo shvatite da je to pitanje besmisleno, jer razgovor o SMERNICAMA počinje najvažnijom informacijom – u septembru predajete dva plana! Prvi do 15. septembra, a drugi za drugu polovinu! (Stvarno?)
U prvoj nedelji radite šta hoćete, ali promovišite razumevanje, empatiju, toleranciju… važno je da te reči napišete u planovima, u onu rubriku gde se beleže postignuća i kompetencije… pogledajte listu kompetencija, pa vidite koji je to K, pa to upišite.
Dobro, a šta ćemo sa programom koji nije smanjen, pa treba da sve realizujemo iako smo u prve dve nedelje u nekim odeljenjima imali i po 10 časova? Nema veze, snađite se, samo napišite postignuća… znate ono, učenik ume da pokaže, razume, iskaže… empatiju, razumevanje… posle to testirate u inicijalnim testovima u drugoj nedelji.
Šta testiramo? Pa, empatiju, razumevanje…
Na kraju smo nekako uspeli da se dogovorimo da u prvoj nedelji radimo leksikologiju, pa da učenici samostalno umeju da objasne značenje reči empatija, tolerancija, vrednost… Ali morate posle da u inicijalnom testu proverite da li poseduju vrednosti, empatiju, toleranciju… Radićemo inicijalno testiranje empatije! Mašala. Dogovorismo se nekako na kraju da cele generacije rade inicijalni test na istom času, da testovi budu identični za sve učenike jednog smera, a da kroz proveru razumevanja teksta utvrdimo da li učenik ili učenica ume da prepozna vrednosti, empatiju, toleranciju i sl. Forma je zadovoljena i 188 godina radnog iskustva se lagano i smoreno vuče kući. Entuzijazam 0, mozak spržen.
Na pitanje kako ćemo učiti decu toleranciji, poštovanju različitosti i empatiji ako toga u društvu nema, ako se zabranjuje prajd, ako je u kabinetu za nastavu istorije na zidu slika osuđenog ratnog zločinca… odgovora nije bilo. Tradicionalno, niko nije čuo, niko nije reagovao. Ni Ministarstvo nije reagovalo na vest da je jedan od haških osuđenika prošle školske godine držao predavanje kao uvaženi gost u osnovnoj školi (u Kaću, kod Novog Sada). Ništa to nije važno, mi ćemo đake za pet radnih dana naučiti toleranciji, empatiji, razumevanju drugih i drugačijih. Samo da se držimo SMERNICA.
Dva dana kasnije na sednici Nastavničkog veća nekoliko desetina nastavnika govori o SMERNICAMA i niko se ne seti da upotrebi makar jedan sinonim. Niko nije rekao da pratimo uputstva, dopis… U raznim formama svi su sluđeno govorili poput Ilije Čvorovića koji u komediji Duška Kovačevića prestravljeno kaže policijskom inspektoru da su on i žena mu Danica prihvatili stabilizaciju. Za one sa novijim izvodom iz knjige rođenih, osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija se protiv inflacije borila merama ekonomske stabilizacije i ta je fraza nekoliko godina bila neizbežna u skoro svakoj javno izgovorenoj rečenici. Nastavnici su ovog avgusta rašili da smernice implementiraju u nastavni program za prve dve nedelje, da za pet dana stvore tolerantne i empatične generacije, da testiraju empatiju na inicijalnom testu… Stop! A ne testirate postignuća iz prve nedelje, nego znanja iz vaše oblasti, pa da posle možete da napravite individualne planove rada. SMERNICE kažu da se inicijalni test ne ocenjuje (kao da smo ga bilo kada ocenjivali!), jer ne treba podsticati kompetencijsku atmosferu. SMERNICE kažu da na dodatnoj nastavi podstičete želju za znanjem, a da ne pripremate učenike za takmičenja. Takmičenja su OUT, ona podstiču rivalitet i kompetenciju, a to ne razvija empatiju! Dakle, u školskom sistemu u kome se đaci nagrađuju na osnovu rezultata na takmičenjima, dobijaju Vukove diplome samo ako imaju osvojeno jedno od prva tri mesta na okružnim i republičkim takmičenjima, dobijaju dodatne bodove na listama za upis škola i fakulteta ukoliko su uspešni takmičari, čak i nastavnike nagrađuju ako spremaju uspešne takmičare, sada smo odlučili da nam u prve dve nedelje takmičenje nije važno. Ali u planove unesite i kalendare takmičenja, svakako.
Dobro, testiramo znanja iz svog predmeta, da vidimo kako dalje raditi sa đacima. Ali šta da testiraju profesori u okviru predmeta koji učenici imaju tek od ove godine? Profesorka latinskog nudi da u prvom razredu radi test iz gramatike maternjeg jezika (kako kaže, bez srpske sintakse oni ne mogu ni latinski da uče), profesorka filozofije kaže da će ona napraviti test opšte kulture, zajedno sa psiholozima i sociolozima… Odlično, dobacuje neko, ali u SMERNICAMA piše da rezultati moraju da se analiziraju (sic!), a to nam onda može biti dobro za Školski razvojni plan. Pošaljite rezultate timu za ŠRP. Kako mi da testiramo postignuća iz matematike, empatiju, toleranciju, razumevanje i prihvatanje različitosti? Imate to u tabelama, pogledajte u SMERNICAMA i samo je važno da u tabelama mesečnih planova napišete koja su postignuća očekivana i koje su međupredmetne kompetencije. Prepravite stare planove i samo u te rubrike dodajte reči koje su važne u SMERNICAMA. Samo to, a radite ono što mislite da treba da radite. SMERNICE nisu obavezujuće! Ali te reči moraju biti u planovima.
Danas je koleginica poslala spisak teških reči iz smernica, kako bi nam olakšala dopunjavanje starih planova rečima iz novih SMERNICA. Evo njenog spiska:
Адаптација
Амбијентални
Анксиозност
Визија
Вулнерабилан
Динамика
Емпатија
Евентуално
Интеграција
Иницијални
Интегративни
Континуитет
Конципирање
Компетенција
Компетитивна
Конструктивно
Консултативно
Моделовање
Приоритет
Потенцирање
Партиципативни
Ревидирати
Релевантно
Ривалитет
Рефлексиван
Редефинисати
Солидарност
Сугестија
Стратегија
Формативни
Naknadno mi objašnjava da su to reči za vežbe iz leksikologije koje ćemo organizovati u prvoj tematskoj nedelji, a da će mi reči za rubriku postignuća naknadno poslati kada ih povadi iz Standarda. Izabraće one koje su u korelaciji sa SMERNICAMA. Smejemo se. Lakše je.
Samo ubacite potrebne reči i radite kao do sada. Pošaljite dva plana za septembar, dodajte ishode, dodajte pojmove iz SMERNICA u planove rada odeljenskih starešina, u planove individualnog stručnog usavršavanja, u dokumenta, u izveštaje, u foldere, u direktorijume… doći će nam nadzor ove godine, najavili su.
Uostalom, u SMERNICAMA postoji i ova rečenica: На темељима започетих активности у првим недељама шк. године, школа ће наставити да ради на унапређивању своје документације и пракси како би обезбедила подстицајно и безбедно окружење …
Vučemo se kući i razgovaramo o poslu koji nas na osnovu SMERNICA tek čeka: до краја првог полугодишта промовисати визију развоја школе и на основу ње у партиципативном процесу, дефинисати мото (идентитет) школе. Živimo u vremenu slogana i marketinga. Daj moto i sve će biti u redu. Koleginica iz beogradske prigradske škole, u kojoj se godinama bore da uvedu kanalizaciju i naprave pristojne toalete, predložila je slogan za svoju školu: Kanalizacija, pa demokratizacija. Ovde je humor poslednja linija odbrane. Bar da se smejemo dok primenjujemo SMERNICE.
Druga avgustovska radna nedelja podsetila me je na poznanika koji radi kao edukator u memorijalnom centru nekadašnjeg nacističkog logora nedaleko od Berlina. Divni, pametni i posvećeni čovek kaže da ne podnosi film Šindlerova lista i poludnevne posete memorijalu koje organizuju sve okolne škole. Zašto? Zato što oni koji su gledali Šindlerovu listu dođu u memorijal Ravenzbruk, koji ima dokumenta o preko 88.000 ubijenih logorašica, i užasno su ljuti što nema srećnog kraja, a u filmu je tako lepo, videli su preživele. A zašto škole? Zato što nam dovedu male ultradesničare i misle da smo mi ovde mašine za pranje mozgova i da ćete za pola dana iz memorijala izvesti tolerantne, empatične i one koji poštuju različitosti, druge i drugačije.
