Počela je tradicionalna školska kampanja.
Deci je najzad krenulo iz dupeta u glavu.
Molimo profesore da ne budu čistunci i ne prave pitanje od toga - odakle im takva pamet i toliko znanje.
Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!
Terajte decu da uče. Najviše jedu najgori đaci.
Sinoć je bila neka sedeljka.
Vodio se kulturan razgovor - o knjigama.
Bilo je zanimljivih zapažanja i osvrta na aktuelne knjige - Hajduk Stanko, Robinson Kruso, Vlak u snijegu...
Nesrećni roditelji čitaju jedino ono što njihova deca ne čitaju - obaveznu školsku lektiru.
Sve smo bliže polugođu.
Bivši loši đaci daju jedinice sadašnjim đacima, a najgori ih grde i biju kod kuće.
Prosvetni radnici manje žive od svog znanja, a više od đačkog neznanja.
U jeku su školske ekskurzije.
Na kraju svake đačke kolone hramlju ona deca u novim cipelama.
Ne kukajte na decu.
Ona su vam jedino pokriće.
Posle sinoćnih roditeljskih sastanaka ponovo se postavilo pitanje: da li je vaspitavanje umni ili manuelni rad?
Nema jedinstvenog odgovora.
Neka svako vaspitava onim čime raspolaže.
U toku je još jedna kampanja. Roditelji popravljaju decu. Deca popravljaju ocene u školi.
Sad se tek vidi koliko bi nam deca bila preopterećena da su učila od septembra.
Đacima ne treba verovati.
Oni ne misle to što u školi pišu i odgovaraju.
Osnovno školovanje je obavezno i besplatno.
Za đake skoro obavezno, za prosvetne radnike skoro besplatno.
Ako deca nisu dobra i loše uče, treba pokušati sa privatnim profesorima.
Ako i tako ne ide, možda bi trebalo probati sa privatnim roditeljima, ocem ili majkom.
Počela je tradicionalna školska kampanja.
Deci je najzad krenulo iz dupeta u glavu.
Molimo profesore da ne budu čistunci i ne prave pitanje od toga - odakle im takva pamet i toliko znanje.
Nad našom decom biće izvršena još jedna školska reforma.