Запосленици Министарства финансија, њих 58, сачинили су Извјештај о извршењу Буџета Кантона Сарајево за све буџетске кориснике за период од 1. 1. 2023. до 31. 12. 2023. године. Он је објављен на интернет-страници Министарства финансија, а запосленици Министарства за одгој и образовање задужени за сектор економских и финансијских послова су на основу тих информација сачинили збирни извјештај 146 установа предуниверзитетског одгоја и образовања. Документ је у року достављен на разматрање, под насловом:
ИНФОРМАЦИЈА О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ ЈАВНИХ УСТАНОВА ИЗ ОБЛАСТИ ПРЕДШКОЛСКОГ, ОСНОВНОГ И СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА ЗА 2023. ГОДИНУ (ЗБИРНО)
Збуњени желе збунити збуњене.
Шта ћу, прочитао сам и тих 19 страница збирно, а уствари сам више гледао и листао него читао и дошао сам до сљедећег закључка: или су се аутори збунили, или су имали намјеру збунити евентуалне гледаоце тог документа, или се десило и једно и друго.
Послије листања, гледања и читања урадио сам анализу тих 19 страница и то представио на једној страници, и ево је ту. Бројеви који су кориштени су арапски и надам се да то неће никоме сметати, а осим што су арапски, још су и немилосрдни. Шта нам поручују кад се разврстају по нивоима предуниверзитетског образовања, прочитајте...
ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ (38 вртића)
Цјеловит развојни програм: 150 одгојно-образовних група (3.364 дјеце)
Обавезан развојни програм пред полазак у школу: 111 одгојно-образовних група (2.294 дјеце)
У 2023. години, не знам како, било је 535 запослених, односно 533 + 1 волонтер (394 уговора на неодређено, 139 уговора на одређено). На бази сати рада запослених је било 463, према спецификацији за обрачун плате их је 536, а просјек је 5.222. Кад су у питању волонтери, уплаћено је 860 КМ (30 КМ мјесечно) за сваког ангажованог волонтера, а рекли су да је био само један... Свашта.
Извршење буџета у 2023. години: 20.619.842 КМ 6,41% или
3.644,37 КМ на годишњем нивоу по дјетету, а на сваких 11 дјеце ангажован је по један запосленик, док је на сваких 149 ангажован по један директор.
ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ (71 установа)
65 редовних основних школа, три музичке школе и три специјалне основне школе
У 2023. години било је 38.133 ученика и 4.622 запосленика
Извршење буџета у 2023. години: 181.337.241 КМ или 56,37% или
4.755,39 КМ на годишњем нивоу по ученику, а на сваких 8,2 ученика ангажован је по један запосленик, док је на сваких 537 ученика ангажован један директор.
СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ (35 средњих школа)
девет гимназија, четири медицинске школе, 16 техничких и стручних школа, двије специјалне школе, Економска школа, Музичка школа, Школа примијењених умјетности и Гази Хусрев-бегова медреса
У 2023 години било је 14.046 ученика и 2.173 запосленика.
Извршење буџета у 2023. години: 86.712.156 КМ или 26,96% или
6.173,44 КМ на годишњем нивоу по ученику, а на сваких 6,5 ученика је један запосленик, док је на 401 ученика ангажован по један директор.
Министарство за одгој и образовање: 39 запослених
Извршење буџета у 2023. години: 30.476.839 КМ или 9,47%
Институт за развој предуниверзитетског образовања: 32 запослена
Извршење буџета у 2023. години: 2.520.757 КМ или 0,78%
144 јавне установе + МО + ИРПО, 55.543 корисника, укупно запослених: 7.401
Извршење буџета у 2023. години: 321.666.835 КМ или
5.791,31 КМ на годишњем нивоу по ученику, а на сваких 7,5 ученика је један запосленик, док је на сваких 385 ученика један директор!
Рачун је једноставан, Кантон Сарајево је у одгој и образовање за сваког од 55.543 ученика у 2023. години издвојио просјечно 5.791,31 КМ.
Други дио овог извјештаја односио се на приходе и расходе, купце и добављаче, текуће трансфере и капиталне пројекте, дуговања и потраживања, активу и пасиву, котизацију и амортизацију, осигурање и суфинансирање... Анализирао сам и тај дио и схватио да су ово дуално-књиговодствени казани у којима је све помијешано, а резултат дестиловања те мјешавине су дигиталне поставке предуниверзитетских установа. Наведене установе смо поставили на дигиталне темеље, аналогно смо их утоплили, дуално поклопили и оптички умрежили. Поставили смо и стерео столарију, опремили здраву кухињу, уградили видео-надзор и разглас, упослили дигиталне стражаре и домаре... Све је спремно за XXII вијек.
Анализа овог финансијског извјештаја и његово поређење са Педагошким стандардима (од марта прошле године) и исходима учења за све предмете (од прије три године) вапи за одговорима на сљедећа питања:
1. У којем проценту школе испуњавају Педагошке стандарде по питању простора?
2. Која је просјечна старост школских објеката?
3. Која је процјена сигурности школских објеката кад су у питању потреси, пожари, поплаве, клизишта, удари вјетра, саобраћај...?
4. Да ли неко зна у којем проценту су испуњени Педагошки стандарди кад је у питању опремљеност учионица, радионица, спортских сала, ликовних и музичких кабинета... потребним училима, наставним средствима, материјалима итд.?
5. Да ли је улагање 12.000.000 КМ у кабинете физике, хемије и биологије знак да су ти кабинети били празни преко 25 година?!
6. Колико је новца од тих 12.000.000 КМ утрошено за учила у кабинетима физике, хемије и биологије, а колико за грађевинске радове у истим тим кабинетима?!
7. Шта је са осталим специјализованим учионицама, кабинетима и радионицама, да ли су ти кабинети опремљени потребним училима или и тамо треба уложити 12.000.000 КМ?!
8. Да ли је улагање у кровове, фасаде, столарију, реконструкцију кабинета... улагање у образовање или у грађевинске фирме?!
9. Да ли је улагање у рачунаре, софтвере и оптичко умрежавање улагање у образовање или у накупце, прекупце и кабловске и телеком оператере?!
10. Кад се врши инвентура (попис и отпис) школских учила, наставних средстава, опреме, алата, машина, инвентара... ко то пописује и гдје се могу пронаћи резултати пописа и отписа?
11. Колико запосленика предуниверзитетског образовања плаћа синдикалну чланарину (535 + 4622 = 5157 + 2173 = 7330) и да ли су синдикати који нас представљају репрезентативни?
12. Колико је у посљедњих 25 година уложено у ТВ-е, ЛЦД-е, рачунаре, штампаче, копир апарате, умрежавање, сервере, пројекторе, паметне табле, а колико у осталу опрему?
13. Колико су школе до сада издвојиле за збрињавање опасног отпада (е-отпад: рачунари, таблети, телевизори, монитори и остали електронски уређаји спадају у категорију опасног отпада јер садрже метале који су штетни и опасни по природу, а то су антимон, хром, сребро, цинк, олово, калај, бакар...)? Ако нису ништа, да ли то значи да је наведена опрема отписана у Миљацку?
...
Имам још пуно питања, али овдје ћу се зауставити. Доста је!
Напомињем да се не слажем са министрицом Наидом ХМ која је, обраћајући се заступницима у Скупштини КС, изјавила, између осталог, да се заиста слабо разумију у образовање. Погријешили сте, министрице, та господа се УОПШТЕ не разумије у образовање; они немају појма, да простиш, јер да се разумију, 100 питања сличних наведеним могли су поставити, могу их поставити данас, а с обзиром на то да се стање неће ускоро промијенити, могу их постављати и у будућности.
На крају истичем, за утјеху (ако то може бити утјеха) скупштинским заступницима, да и велика већина НАС запослених у одгојно-образовним установама, образовном Институту и Министарству такође нема појма о овом ВАШЕМ унеређеном образовању и знам да ће се у овој реченици пронаћи мањина, а не већина на коју се односи.
Министрице, додај гас!