Координатори (1) ординирају (2) да конзилиј (3) кооптирањем (4) формирају

На интернет-страници Института за развој предуниверзитетског образовања 5. 2. 2025. године објављен је Јавни позив ЗА пријаву ЗА израду ЗА задатке. Ради се о позиву кандидатима који говоре један од три конститутивна језика и стручњаци су за једну од десет области распоређених по циклусима другог и трећег нивоа⁵ образовања. Или, да будем прецизнији, објављен је:

Јавни позив ЗА ПРИЈАВУ кандидата ЗА ИЗРАДУ каталога задатака ЗА НАСТАВНЕ ПРЕДМЕТЕ који се изучавају у основним и средњим школама Кантона Сарајево, A У СКЛАДУ С ПРЕДМЕТНИМ КУРИКУЛУМИМА Кантона Сарајево ЗАСНОВАНИМ НА ИСХОДИМА УЧЕЊА

Да је позив озбиљан и да није фингиран показала је директорица Института слањем е- поште свим директорима основних и средњих школа, а ту е-пошту су директори благовремено прослиједили свим запосленицима како би обезбиједили квантитет кандидата.

Прочитао сам и е-пошту и Јавни позив и послије читања схватих да то није за нас обичне наставнике. А кад сам прочитао све услове – од општих и додатни критерија, обавеза изабраних кандидата, потребне документације, па до пожељног искуства, што укупно чини 43 некаква критерија, уз НАПОМЕНУ да Институт може накнадно тражити и додатне информације – схватио сам да је то стварно за ВРХУНСКЕ СТРУЧЊАКЕ.

Да би обезбиједили квалитетне кандидате, каталог-сараднике, из Института су поставили услове... А о којим условима је ријеч, прочитајте у прилогу,⁶ занимљиво је.

Кад сам подвукао линију, увидио сам да сваки кандидат треба испунити 43+ услова за писање задатака.

Ситница.

Потребна су укупно 64 кандидата, а кад је у питању њихова структура по областима, нивоима, циклусима и језицима, ситуација је представљена у табели:

ТАБЕЛА: ПРИКАЗ потреба за кандидатима по областима, циклусима, нивоима и језицима*

* Овај табеларни приказ је претпоставка аутора о потребама за кандидатима!

Распоред кандидата у табели зависи од низа фактора, а најчешћи су:

-  Језици, ови који се говоре од Мостара, преко Сарајева, па све до Бањалуке; потребан је по један кандидат за сваки од језика (босански, српски и хрватски) у сваком циклусу другог нивоа образовања, док је у трећем нивоу потребан само по један кандидат за сваки језик, а кад се то зброји потребна су четири кандидата за босански језик и књижевност, затим четири кандидата за хрватски језик и књижевност и на крају четири кандидата за српски језик и књижевност. Укупно 12 кандидата распоређених по језицима, циклусима и нивоима образовања;

-  Кад је у питању математика, ситуација је иста као и са језиком: укупан број потребних кандидата је 12, и они су, као и језичари, распоређени по језицима, нивоима и циклусима, па тако на крају у збиру имамо четири кандидата за математику на босанском језику, четири кандидата за математику на хрватском језику и на крају четири кандидата за Математику на Српском језику; укупно 12 кандидата;

-  Што се тиче физике и хемије, ситуација се разликује у односу на језике и математике, а то је зато што се ове двије области изучавају на трећем циклусу другог нивоа и на трећем нивоу образовања. Из овога произилази да је за физику потребан по један кандидат за сваки језик на сваком нивоу образовања, односно два кандидата за физику на босанском, два кандидата за физику на хрватском и два кандидата за физику на српском језику. Укупно шест кандидата. Исто је и са хемијом, за коју су потребна два кандидата на босанском језику, два кандидата за кемију на хрватском језику и два кандидата за хемију на српском језику. Укупно за физику и хемију/кемију 12 кандидата;

- Области моја околина, природа и друштво различито су заступљене у првом и дијелу другог циклуса другог нивоа образовања у школама које раде по босанском, хрватском или српском наставном плану и програму, па је изгледа због тога за све три области предвиђено ангажовање укупно седам кандидата;

-  На крају су остале три области које се изучавају у дијелу другог и на трећем циклусу другог нивоа образовања и на трећем нивоу образовања, а то су биологија, хисторија/повијест и геопис/земљографија. За наведене области потребно је по седам кандидата, и напомињем да се ове области изучавају на три језика у два циклуса другог нивоа образовања и на трећем нивоу образовања, што је укупно 21 кандидат. А сад, како ће се ријешити заступљеност језика за ове области по нивоима и циклусима, није ми познато и не желим нагађати да не повриједим господу из споменутих области.

Што се тиче процентуалне заступљености кандидата по областима, циклусима и нивоима образовања, стање је промјењиво и изгледа овако: 43 кандидата или 67,18% су из основне школе (други образовни ниво), а из средње школе је 21 кандидат или 32,81% (трећи образовни ниво).

Кад су у питању потребе за кандидатима по циклусима у другом образовном нивоу, стање је сљедеће: од укупно 43 кандидата потребна за овај ниво образовања 13 или 30,23% је из 1, 2. и 3. разреда (први циклус), 12 кандидата или 27,91% је из 4, 5. и 6. разреда (други циклус), 18 кандидата или 41,86% је из 7, 8. и 9. разреда (трећи циклус).

Области су различито заступљене, а процентуални однос изгледа овако: Б/Х/С језик и књижевност 12 кандидата или 18,75%, математика 12 кандидата или 18,75%, моја околина три кандидата или 4,68%, физика шест кандидата или 9,37%, хемија/кемија шест кандидата или 9,37%, биологија седам кандидата или 10,94%, хисторија/повијест седам кандидата или 10,94%, геопис/земљографија седам кандидата или 10,94%, природа два кандидата или 3,13% и на крају друштво два кандидата или 3,13%.

Језичка заступљеност је потпуно јасна кад су у питању математике, физике, хемије, језици и моје околине, али ситуација није јасна кад су у питању области друштва и природе у првом или другом циклусу (то је остало нејасно, јер се ове двије области изучавају у 5. разреду, али су наставници разредне наставе ти који их реализују). Други проблем кад су у питању наведене области је то што је исказана потреба за по два кандидата и за друштво и за природу, тако да овдје неће бити задовољен услов језичке заступљености кад је у питању трећи језик, било да је то босански, хрватски или српски. Слична ситуација је и са Биологијом, хисторијом/повијести и геописом/земљографијом у 2. и 3. циклусу (по два кандидата су потребна), тако да претпостављам да ће ово утицати на формирање квалификоване и стручне националне већине у тимовима.

Ако се све наведено узме у обзир, није тешко схватити намјеру директорице Института за развој предуниверзитетског образовања. Она уствари жели појачати екипу од преко 40 врхунских координатор-стручњака из области образовања запослених у Институту, кооптирањем са додатна 64 спољња стручњак-сарадника. Задатак за све је да напишу (по мојој процјени) око 4800 питања (укупно) разврстаних по циклусима, нивоима, областима, језицима, писмима, регијама...

У ЈАВНОМ ПОЗИВУ наведено је да кандидати морају радити самостално за тим који ће израдити задатке, које ће запосленици Института прикупљати и разврставати по областима и нивоима образовања и на крају објединити у КАТАЛОГЕ ЗАДАТАКА које ће учинити доступним у ћирилично-латиничној и дигитално-аналогној варијанти широким ђачким масама кантона и ентитета под логом Института за развој предуниверзитетског образовања Кантона Сарајево.

Добра је то реклама и за Институт и за Кантон.

У јавном позиву је као оправдање за израду КАТАЛОГА ЗАДАТАКА и ангажовање КАНДИДАТА написано, цитирам: Горе наведени каталози бит ће примјер како је могуће мјерити оствареност исхода учења за наведене предмете.

Закључак:

Сматрам да се ангажовањем великог броја стручњака на изради задатака жели припремити и ученике и родитеље и просвјетне раднике на изучавање нове научне дисциплине, ПИТАЊОЛОГИЈЕ. Наведена научна дисциплина ће се изучавати од првог разреда основне до трећег разреда средње школе, а обавезна литература неће бити уџбеници, приручници, збирке и радне свеске. За изучавање наведене научне дисциплине користиће се КАТАЛОЗИ ЗАДАТАКА (са одговорима) по областима, нивоима, циклусима, регијама... и биће доступни на свим конститутивним језицима и писмима.

Овакав начин усвајања знања у блиској будућности ће омогућити продају облака умјесто магле, у које ће се моћи смјестити сви каталози са питањима и одговорима. На овај начин ће се обезбиједити стална доступност каталога за свакодневно и цјеложивотно учење одговора на постављене задатке, свим ученицима, без обзира који конститутивни језик говоре, које писмо читају и гдје се налазе.

Ако су запосленици Института КООРДИНАТОРИ И ОРДИНАТОРИ, Институт је ОРДИНАЦИЈА; из тога произилази да се у ОРДИНАЦИЈИ мора што прије заказати КОНЗИЛИЈ који ће разматрати стање БОЛЕСНОГ образовања.

Конзилиј треба одлучити о једном од наредних корака: ТЕРАПИЈА, СТЕРИЛИЗАЦИЈА, САНАЦИЈА, ОПЕРАЦИЈА, РЕХАБИЛИТАЦИЈА или нешто друго, ако није касно за (ко)ординаторску интервенцију из ординације.

ПИТАЊЕ ЗА 1.000.000:

Да ли је неко чуо за међународне каталоге задатака, да ли постоје, да ли су доступни, да ли се смију користити и ауторизовати?

¹ Координатор – особа која усклађује, усклађивач, успоређивач, сређивач. (Братољуб Клаић, Рјечник страних ријечи, НАКЛАДНИ ЗАВОД МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ, Загреб 2004), стр. 737.

² Ординатор – лат., преводи се на босански као организатор или онај који уређује. Овај термин се користи за описивање особе која има улогу у структурирању, организацији или уређивању нечега.

(ИЗВОР: хттпс://гоонг.цом/бс/латин/ординатор_латинско_босанско_зна%Ц4%8Дење/)

Ординирати – примати болеснике на преглед и лијечење (Братољуб Клаић, Рјечник страних ријечи, НАКЛАДНИ ЗАВОД МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ, Загреб 2004), стр. 980.

³ Конзилиј – састанак који се одржава ради савјетовања при рјешавању неког важног питања, особито вијећање лијечника због установљења болести и договор о начину њезина лијечења. (Братољуб Клаић, Рјечник страних ријечи, НАКЛАДНИ ЗАВОД МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ, Загреб 2004), стр. 736.

⁴ Кооптирати – попунити неко тијело новим чланом без избора (Братољуб Клаић, Рјечник страних ријечи, НАКЛАДНИ ЗАВОД МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ, Загреб 2004), стр. 737.

⁵ Нивои образовања у Босни и Херцеговини – образовање у БиХ је организовано у четири основна нивоа: предшколско, основно, средње и високо образовање.

⁶ Прилог:

1)       Кандидат мора имати завршен VII степен стручне спреме или завршен други циклус по Болоњи,

2)       Кандидат треба имати најмање 5 (пет) година радног искуства,

3)       Кандидат треба имати висок степен искуства у подручју образовне теорије,

4)       Кандидат треба имати висок степен искуства у подручју дидактике,

5)       Кандидат треба имати висок степен искуства у подручју методике наставе,

6)       Развијене основне дигиталне компетенције потребне за графичко уређивање задатака кориштењем дигиталних алата,

7)       Развијене дигиталне компетенције потребне за сараднички рад на документима,

8)       Развијене дигиталне компетенције потребне за учествовање у онлајн састанцима,

9)       Развијене комуникацијске вјештине,

10)   Развијене организацијске вјештине,

11)   Разумијевање когнитивних теорија (нпр. Блумове таксономије, теорије о вишеструким интелигенцијама),

12)   Разумијевање како се когнитивне теорије примјењују на тестирање,

13)   Нарочито изражену способност за рад у тиму,

14)   Нарочито изражену способност поштовања заданих обавеза,

15)   Писање задатака на различитим нивоима Блумове таксономије којима се мјери оствареност исхода учења по наведеним наставним предметима,

16)   Писање задатака различитих димензија знања којима се мјери оствареност исхода учења по наведеним наставним предметима,

17)   Писање задатака различитих димензија когнитивних процеса којима се мјери оствареност исхода учења по наведеним наставним предметима,

18)   Писање задатака за различите наставне предмете којима се мјери оствареност исхода учења ,

19)   Писање задатака за различите нивое образовања којима се мјери оствареност исхода учења по наведеним наставним предметима,

20)   Конструисање задатака уз кориштење дигиталних алата,

21)   По препоруци Института кориговати све написане задатке који то захтијевају,

22)   По препоруци рецензената кориговати све написане задатке који то захтијевају,

23)   Писани задаци подразумијевају област, тип задатка, задатке с упутством за бодовање,

24)   Континуирана сарадња и рад у тимском окружењу,

25)   Континуирана сарадња и договор са Институтом,

26)   Поштовање договорених рокова,

27)   Обавезно присуствовање обукама у организацији Института,

28)   Правилно попуњена пријава и њено додавање у ПДФ формату,

29)   CV,

30)   Диплома о стеченој стручној спреми (скенирано),

31)   Увјерење о положеном стручном испиту (скенирано),

32)   Потврда/увјерење о радном искуству (скенирано),

33)   Потврда/увјерење/уговор о ангажману на међународном пројекту у БиХ који је садржавао активности везане за организацију испита и испитних задатака,

34)   Потврда/увјерење/уговор о ангажману на међународном пројекту у БиХ који је садржавао активности везане за организацију испита и испитних задатака и/или пројекти у организацији APOSO везани за утврђивање стандарда ученичких постигнућа и слично,

35)   Кандидати требају имати искуства у настави,

36)   Кандидати требају имати искуства у увођењу нових метода праћења и вредновања у учионици,

37)   Кандидати требају имати искуства у реалним условима наставе што ће им помоћи у разумијевању практичних аспеката примјене конструисања задатака,

38)   Кандидати требају имати способност препознавања и прилагођавања задатака према културним и образовним специфичностима БиХ,

39)   Искуство у изради различитих врста задатака: вишеструки избор, задаци са отвореним одговорима, ситуацијске и апликативне задатке повезаним са стварним и замишљеним ситуацијама и слично,

40)   Разумијевање методологије и структуре међународних истраживања као што су TIMSS, PIRLS и PISA,

41)    Способност интерпретирања и примјене резултата из тих истраживања у контексту домаћег образовног система,

42)   Одбрањен магистарски/докторски рад из области међународних истраживања ученичких постигнућа,

43)   Ангажман на писању задатака екстерне матуре, такмичења.

НАПОМЕНА: Институт задржава право тражења додатне документације релевантне за доказивање опћих увјета предвиђених Законом.