Размишљајући како све да укључим ученике и ученице у материју коју предајем, схватио сам да је и начин комуникације битан, а он је, што се њих тиче, дигиталан. Дакле, требало је да смислим како да у настави техничког користе мобителе, који су, успут, пуно бољи од мог. Не само да су им мобители бољи, него су и спретнији, а и боље говоре тим језиком. Зато, претпостављам, ми из зборнице и зазиремо од зумова и скајпова... (Ево, ко још од дјеце користи скајп???)
И тако, смислио сам и предложио ученицима и ученицама да снимају мобителима дијелове часа, уреде снимке, објаве их и прикупе прегледе и лајкове. Задатак је за њих био једноставан, помно су пратили излагање наставника и, наравно, снимали. Задатак је гласио овако:
1. Ученик/ученица снима, уређује и објављује десет различитих видеозаписа;
2. Сваки ученик/ученица треба скупити 100 лајкова за све видеоуратке;
3. Ученик/ученица треба имати укупно 100 прегледа.
Замислио сам то овако: група броји од десет до 13 ђака, сви ће снимати оно што радимо на часу, а прегледајући своје и радове других, понављаће и олакшати учење. Они који нису снимали, могли су посудити снимке од другара, уредити их и објавити као своје, и то је било све за одличну оцјену. Они који не ураде, неће бити оцијењени. Једини захтјев који су поставили био је да имају слободу у давању наслова, што сам прихватио, нормално уз услов да нема безобразних ријечи, псовања и увреда.
Сваки видео је једна тема из наставног предмета. Нпр. Алати за обраду метала, Алат и прибор у електротехници, Машински материјали, Електроинсталациони материјали, Просте машине...
Ученици и ученице су одмах почели снимати предавања, а на самом почетку мене како говорим: Не снимај! Врло брзо по завршетку снимања, односно часа, већ су први видеоматеријали били обрађени и објављени.
Послије неколико дана почеле су пристизати информације о броју прегледа и лајкова. Неки ученици/ученице су за врло кратко вријеме успјели скупити неколико хиљада прегледа; и то није крај, број лајкова и прегледа се повећавао. Рекорд 22. 11. 2024. је био 485.000 прегледа и око 60.000 лајкова на једном видеу, и то није једини са тако великим бројем прегледа. Питао сам их како су то направили. Објаснили су ми, али ништа нисам разумио, осим да је битан наслов, а кад су ми почели читати објављене наслове, схватио сам колико су креативни. Ево неких од наслова видеа:
Наставник уништава имовину ученика;
Наставник у WЦ-у са ученицима;
Наставник галами, лупа, пријети.
Неки коментари на објављеним видеима били су вулгарни, неки увредљиви, провокативни, а били су упућени и наставнику и сниматељима/сниматељицама. Очекивано. Разговарали смо и о томе, а највише ме дојмио одговор једног ученика: Ја сам као огледало, све што у коментарима пишу, написали су о себи, а други је додао Ја желим бити добар и пристојан и кад сам дигиталан.
Камо среће да су ово знали и они којих више нема само зато што нису били припремљени на дигиталне увреде и понижавање дигитално неодгојених и дигитално необразованих чланова заједнице.
Још док су они били бебе, ја сам с колегицама и колегама имао приступ свему томе, али смо се ми дигитално описмењавали тако што смо у екране и екранчиће укуцавали комуникацију са факторима како у настави тако и у школи. Исписали смо хиљаде и хиљаде страница родитељима ученика, ученицима и ученицама, управним, руководним и стручним органима школе, и све то дупло; јер се дигиталној комуникације није вјеровало, па се све то морало и на папир, у матичну књигу, на огласну плочу. Једно вријеме радили смо дупли посао, а онда су нам помогли, па су на дигиталне послове запослили ИКТ стручњаке. Нама је остало налив-перо. Аналогно.
И гдје смо сада? Заостали смо за нашим ђацима, ауторитет нам је поткопан у самој бази, у способности комуникације. Све се више морамо ослањати на силу, оцјене, владање... И на психологе... И не брину ме дојаве о бомбама. Експлозија бесмисла у школама већ се догодила.
Бонус, док чекамо надлијежне да се из 19. вијека врате у 21:
Неколико видеа професора Валтера Левина који туче студента на предавању и који користи клатно као љуљашку на часу. Гледајте и уживајте.
Валтер Левин од 24. минуте снимка туче студента, а затим се исти тај Валтер Левин клати од 7. минуте предавања. Добар глумац је Валтер, а још бољи и популарнији професор физике.
Да, ту је и професор Andrew Szydlo који изводи 25 експеримената за 15 минута, без припреме од једног часа седмично.