Ових дана је Федерално министарство рада и социјалне политике објавило скенирани радни текст новог Закона о раду сроченог у 263 члана на 77 страна. Није шала, 25 глава. У жељи да испоштује 16 директива Европског парламента, Вијећа Европске уније (члан 2 наведеног Закона) и федерална правила за израду прописа, то Министарство је понудило образац за примједбе, приједлоге, коментаре и сугестије. Ова процедура ми је позната од времена кантоналних Педагошких стандарда, чак је и образац за примједбе, приједлоге, коментаре и сугестије сличан. Лекција о демократском доношењу прописа је апсолвирана и добро је што се једном научено може користити при доношењу свих врста прописа, на свим нивоима власти и у свим институцијама.
Нисам читао та 263, гледао сам, листао и тражио.
Од оног што ме занимало све сам нашао, а то је:
1. Појам радник
2. Радно вријеме
3. Пауза
4. Дневни одмор
5. Седмични одмор
6. Повољније право
Прво сам у ДИЈЕЛУ ПРВОМ (Основне одредбе), или да будем прецизнији, у члану 5 наведеног скенираног текста, пронашао објашњење појма РАДНИК. Прочитао сам и драго ми је да радници нису више они који су упослени нити они који су запослени. Опет су постали они који раде, они који производе вишак вриједности или профит (зараду). Подсјећам све оне који су ишли у школу да профит не могу производити ни предмети рада, а ни средства за рад, ни камиони ни авиони, ни зграде ни машине, ни станови ни планови.
Профит (зараду, вишак вриједности) производе само и једино РАДНИЦИ, и тачка!!!
Пауза је третирана у ставовима 1, 4 и 5 члана 104 (ДИО ЈЕДАНАЕСТИ – ОДМОРИ И ОДСУСТВА), а радно вријеме је третирано у ставу 1 члана 92 (ДИО ДЕСЕТИ – РАДНО ВРИЈЕМЕ). Анализом ових ставова дошао сам до закључка да радник има право на паузу од 3,5 сати у току седмице (на то је имао право и раније). Међутим, новина је што та пауза по новом закону улази у радно вријеме, што у претходном ЗОР-у није био случај. По новом приједлогу, радник би у току седмице требао радити 40 сати, минус 3,5 сати паузе, а то је на седмичном нивоу 36,5 сати или 7 сати и 18 минута дневно.
Став 1 члана 105 третира дневни одмор и предложено је, а било је тако и раније, да радник има право на одмор у трајању од 12 сати у току 24 сата. Изгледа да је законодавац направио грешку, јер ако радник ради 8 сати по закону, одмара 12 сати опет по закону, шта ради преостала 4 сата и да ли је то што ради, шта год да ради, по закону?
Став 1 члана 106 тиче се седмичног одмора, а приједлог је да радник има право на седмични одмор у трајању од 24 сата непрекидно. Ваљда је требало написати да радник има право 48 сати непрекидног одмора, јер ако радник ради 40 сати седмично са паузама и ради сваки дан по 8 сати, онда квоту од 40 сати испуни за пет дана. Послије тих пет дана одмара 24 сата, то је шести дан, а седмица има седам дана. Шта да ради радник седми дан ако законом није прописано. Смије ли још мало одмарати или мора на посао, и да ли седмица има шест или седам дана?
Ако има шест, зашто се не зове радна шестица.
Право на избор (не)повољнијег права (став 2 члан 181) има сваки радник, с тим да то није у супротности са овим или неким другим законом. Добро је написано, али у пракси то изгледа овако.
Радник тражи од послодавца да му исплати накнаду (плату, топли оброк, превоз и сл.), по за њега повољнијој цијени, или тражи да ради краће, да одмара дуже итд., и позива се на ПРАВО ПОВОЉНИЈЕГ ПРАВА, али послодавац то игнорише и исплати накнаду која је нижа, тражи од радника да ради дуже, одмара мање итд., и образлаже то ДРУГИМ ЗАКОНОМ који од послодавца захтијева да буде РАЦИОНАЛАН кад је у питању располагање средствима, временом рада, одмора, паузе... и ту се прича завршава.
Због ових нејасноћа и недоречености предлажем да се појам РАЦИОНАЛНОСТИ дефинише законом и да се прецизније одреди ко има предност кад је у питању рационалност, радник или власник (послодавац). Ако ту предност има послодавац, онда је овај став непотребан, а цијели члан је бесмислен и треба га брисати.
Замислите да тај члан гласи овако: Радник има право на повољније право, ако је то рационално за послодавца. Искуство ми говори да оно што је раднику повољније, босанским тупоглавцима, пардон послодавцима, није рационално.
На основу изреченог ЗАКЉУЧУЈЕМ:
За раднике је повољније оно што им је неповољније, само то они не знају.
Радна седмица траје шест дана, од којих радник ради пет дана, а послије тога одмара 24 сата и онда опет, пет дана рада па дан одмора и тако 61 пут у години.
Годишњи одмор траје 4 седмице, а по овој законској радној шестици и математици, то је 4 x 6 = 24 дана, и кад одузмемо нерадне дане 4 x 24 сата то је 4 дана и 16 сати. Резултат кад је у питању трајање годишњег одмора је 24 – 4,8 = 19,2 радних дана. Супер.
До сада је било 18.
ПРИЈЕДЛОГ образовним властима Кантона Сарајево
Предлажем министрици за одгој и образовање и директорици Института за развој предуниверзитетског образовања да овај приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике прослиједе својим помоћницима на поступање. Даље предлажем да помоћници дају задатак шефовима, стручним савјетницима и вишим сарадницима да организују вебинаре, семинаре, дебате, округле столове и конференције с циљем прикупљања информација о евентуалном утицају ИЗМЈЕНА Закона о раду на:
1. Закон о одгоју и образовању у основној и средњој школи
2. Колективни уговор за дјелатност предшколског одгоја и основног одгоја и образовања
3. Колективни уговор за дјелатност средњег образовања
4. Педагошке стандарде за предшколски одгој и образовање
5. Педагошке стандарде и нормативе за основни одгој и образовање
6. Педагошке стандарде и нормативе за средње образовање
У провођењу ових активности предлажем помоћницима, шефовима, стручним савјетницима и вишим сарадницима да припреме дигиталне и аналогне обрасце и понуде их полазницима како би прикупили што прецизније информације о евентуалним примједбама, приједлозима, коментарима и сугестијама. Послије тога слиједи ангажовање (уговором о дјелу) добровољаца по општинама да анализирају и уврсте примједбе у Закон, колективне уговоре и све педагошке стандарде. Кад се све уврсти, сортира, анализира и прецизира, потребно је доставити документе и информације директорици, која ће их, послије лекторисања наравно, потписати и прослиједити министрици, а даље знамо, Влада и Скупштина усвајају.
Надам се да вам тек сад ништа није јасно и, ако је тако, добро је. То и јесте циљ предлагача. Озаконити радно-правне нејасноће и бедастоће и уоквирити их европским директивама.
...
Таман смо све фино посложили, један закон, два колективна уговора, три педагошка стандарда и норматива, и онда се због европских директива и ЗОР-а све поквари. Морамо све поново, а радно вријеме 5 дана по 7 сати и 18 минута у радној шестици. Ко ће то израчунати и претворити у школске часове, наставне норме, припреме, дежуре, иновације, исходе учења...
Пукнућу до зоре од зора због ЗОР-а.
* зор – снага, оптерећење, напор, мука, напрезање које може изазвати рушење зидова, пуцање шина, осовина и мостова, падање надстрешница, клизање тла, пад система (електро-енергетског, информационог и др. наравно). (деф. Н. А.)