Сви људи у животу прођу кроз одређене ситуације. Неке су нам лијепе, драге и пријатне, а неке незгодне, лоше и непријатне. Без обрира на то, увијек имамо потребу да их подјелимо са неким блиским, неким ко нас разумије, ко се заједно са нама радује и тјеши нас. На тај начин наша радост постаје још већа, а туга се смањује. Са друге стране, има много људи који нас не разумију. Послије разговора са њима се често осјећамо лоше. Гледамо да немамо контакт са њима и да сакријемо од њих неке ствари. Тад наступа лаж. Сматрам да не једино у овим ситуацијама оправдано лагати. На тај начин ћемо се осјећати боље и сачувати свој мир, а то нам је најважније.
Лаж може бити и средство освете, користољубља, мржње и других гадних ствари. Из ових разлога није нормално лагати и не може ни на који начин бити оправдано. Људи шире лажи о онима које не воле са циљем да сви имају лоше мишљење о њима. Поред тога, лажу из из освете и желе да им врате све зло које је њима нанесено. Мислим да само треба да се склонимо од тих људи и покушамо их заборавити. Своју истинску срећу никада нећемо наћи у туђој несрећи. Не требамо се ми светити другим људима. Наше је само да опростимо, а живот ће све сам вратити. Ово многи људи не схватају и јако ми је жао због тога.
Нажалост, ове ствари су прraисутне свуда око нас. Негдје су ријеђе, а негдје честе. Јављају се у свим сверама живота: у школи, на послу, у јавности, на телевизији, некада и у приватном животу. Најгоре ми је то што не знамо увијек да их препознамо. Драго ми је што се нисам сусретала са овим стварима. То опет не искључује чињенице да су присутне.Сматрам да нас највише лажу медији. Често нам представљају ствари бољима него што заиста јесу, са циљем стицања користи. То некада нисмо ни свјесни.
Једино гдје се никада не снмије лагати јесте породица, прије свега родитељи. Они су увијек ту за нас и помажу нам на најбољи могући начин шта год да је у питању. Највише се радују због нас. Не заслужују од нас да их лажемо. Поред њих, наравно, не бисмо смјели лагати брата, сестру, пријатеље и друге блиске особе. Увијек се трудим да свима кажем истину шта год да је у питању. Некада чак и слажем. То је због разлога које сам навела да су оправдани и то своди на то да прешутим ствари или их сакријем. Мени је искрено мало чудно и несхватњиво да неко лаже. Сваки пут кад помислим да нешто слажем осјећам се чудно и необично. Уопште не волим тај осјећај. Исто тако, мислим да су другу људи искрени према мени. Можда ме и лажу, а да и не знам. У већини ситуација осјетим то.
Многи сматрају да их лажу професори, родитељи, уџбеници, систем... Ја уопше не мислим тако. То су све људи који нам желе добро у животу и често напредујемо захваљујући њима, уз њихову помоћ. Не знам зашто већина има такво мишљење.
Често се запитам: ,,Како би свијет изгледао да сви људи говоре само истину?” Мислим да би изгледао много боље. Људи би се више слагали и дружили и не би било толико токсичнисти и мржње. Сви би показали своје право лице и не би ходали са маскама. Знали бисмо свакога какав заиста јесте. Осјећали бисмо се боље у појединим ситуацијама. Свакако мислим да треба да знамо истину каква год да је. Истина некада зна и да боли. Боље је знати сурову истину, него лијепо запаковану лаж. Људи лажу и севе и друге како би сакрили бол. Нису свјесни да тако само скачу себи у стомак и да на тај начин ништа неће ријешити. Носе бол у себи и стоје у мјесту. Надају се да ће се све ријешити само, а у ствари неће. Истину треба прихварити каква год да је, а затим почети рјешавати ствари.
Најгоре је кад покушавамо слагати сами себе. Цијели свијет можемо слагати, а себе не можемо. Дубоко у себи знамо истину, али је кријемо сами од себе и бјежимо од ње. Мислимо да ће нам бити лакше, а у ствари нам буде све горе и горе. Носимо у себи терет. Истину треба прихватити кавка год да је. Једино тако може бити боље, кад смо искрени према себи. Мислим да је боље имати хиљаду лажова око себе, него једнога у себи. Не може нам нико помоћи, ако ми нећемо сами себи. Човјек је сам себи највећи пријатељ и ако је искрен и добар према себи, биће и према другим људима.
За мене је лаж нешто најгоре,најјадније, најодвратније и најниже шта можемо урадити себи и другима.